MIT ekonomista i nobelovac Daron Acemoglu izjavio je 14. avgusta 2026. u razgovoru za Bloomberg Businessweek Daily da sloboda govora ne bi trebalo da obuhvata algoritme koji odlučuju koji će sadržaj korisnici videti. Prema njegovom mišljenju, ukidanje algoritamskog rangiranja ostavilo bi Facebook funkcionalnim, dok bi TikTok praktično ostao bez svog osnovnog poslovnog modela.
Intervju je objavljen na zvaničnom YouTube kanalu Bloomberg Podcasts, nakon što je Evropska komisija u preliminarnim nalazima protiv Mete sisteme preporuka označila kao jedan od ključnih predmeta istrage.
Acemogluov stav nije zasnovan na klasičnoj podeli na levicu i desnicu, već prvenstveno na ekonomskoj analizi. On pravi razliku između samog sadržaja koji korisnik objavljuje i algoritma koji odlučuje kome će taj sadržaj biti prikazan i koliko će ljudi do njega doći.
Ta razlika postaje sve značajnija u trenutku kada evropski regulatori i američki sudovi, svako iz svog ugla, dolaze do sličnih zaključaka o načinu na koji funkcionišu društvene mreže.
Ukratko: Nobelovac traži kraj algoritamskog rangiranja na društvenim mrežama
Izvor informacija: Intervju koji je Acemoglu dao za Bloomberg Businessweek Daily objavljen je 14. avgusta 2026. na YouTube kanalu Bloomberg Podcasts.
Ključna tvrdnja: Acemoglu smatra da sloboda govora ne bi trebalo da štiti algoritme koji dodatno promovišu ekstreman sadržaj. Prema njegovom mišljenju, povratak na hronološki fid bez algoritamskog rangiranja uništio bi TikTok, ali ne i Facebook.
Regulatorni pritisak: Evropska komisija je 10. jula 2026. objavila preliminarne nalaze prema kojima Instagram i Facebook krše Akt o digitalnim uslugama kroz dizajn koji može da podstiče zavisnost, uz mogućnost kazne do šest odsto globalnog godišnjeg prihoda.
Tržišni kontekst: Meta je u drugom kvartalu 2026. ostvarila 59,36 milijardi dolara prihoda od oglašavanja, ali je istovremeno prijavila i pravni trošak od 2,4 milijarde dolara, što je smanjilo neto prihod za osam odsto.
Zašto algoritam nije sloboda govora i kako bi zabrana izgledala u praksi
Acemoglu je u intervjuu rekao da je, kada je reč o slobodi izražavanja, praktično apsolutista, ali je odmah napravio jasnu razliku između govora korisnika i algoritama platforme.
Prema njegovom objašnjenju, pojedinci bi trebalo da imaju slobodu da iznose svoje stavove, ali algoritmi koji odlučuju koji će sadržaj dobiti veću vidljivost predstavljaju nešto sasvim drugo. Ako algoritam uzme ekstreman ili problematičan sadržaj i dodatno ga promoviše zato što očekuje veći angažman korisnika, Acemoglu smatra da više nije reč samo o slobodi govora, već o mehanizmu koji utiče na ponašanje korisnika.
Rešenje koje predlaže jeste povratak na hronološki prikaz sadržaja, odnosno model sličan onome koji su društvene mreže koristile pre nego što su algoritmi počeli da određuju šta će korisnici prvo videti.
Facebook bi, prema njegovom mišljenju, i dalje mogao da funkcioniše na takav način. Korisnici bi nastavili da prate objave prijatelja, poznanika i izvora vesti koje su sami izabrali.
Kod TikToka je situacija potpuno drugačija. Cela platforma je zasnovana na tome da korisniku automatski prikazuje video-sadržaj nepoznatih autora, birajući ga na osnovu procene šta će korisnika najverovatnije zainteresovati i zadržati na platformi.
Bez takvog algoritma, smatra Acemoglu, TikTok više ne bi imao isti proizvod.
Acemoglu je pritom priznao da bi ovakav potez imao i ozbiljne komercijalne posledice, ali ih tokom razgovora nije konkretno procenio. Nije ponuđena ni druga procena koja bi kvantifikovala takav uticaj.
Šta su regulatori već odlučili, a šta su sudovi zaključili
Ovaj intervju ne dolazi u trenutku kada se tek počinje govoriti o ulozi algoritama na društvenim mrežama. Evropski regulatori i američki sudovi već su počeli da se bave samom arhitekturom platformi, a ne samo sadržajem koji korisnici na njima objavljuju.
Evropska komisija je 6. februara 2026. objavila preliminarne nalaze prema kojima TikTok krši Akt o digitalnim uslugama. U fokusu su se našle funkcije poput beskonačnog skrolovanja, automatskog pokretanja videa, slanja obaveštenja i visoko personalizovanih sistema preporuka.
Bio je to značajan korak jer je pažnja regulatora usmerena na način na koji je platforma dizajnirana, a ne samo na konkretan sadržaj koji se preko nje distribuira.
Pet meseci kasnije, 10. jula 2026, sličan pristup primenjen je i na Meta platforme. Evropska komisija je tada objavila preliminarne nalaze da Instagram i Facebook krše ista pravila kroz dizajn koji može da podstiče zavisničko korišćenje.
Američki sudovi došli su do sličnih pitanja, ali drugačijim putem. Savezni sudija je 5. avgusta 2026. zaključio da rangiranje sadržaja prema očekivanom angažmanu nije urednička odluka. Time je odbijen zahtev za privremenu zabranu primene Kalifornijskog zakona o dizajnu prilagođenom uzrastu, koji su podneli Meta, TikTok, Google i YouTube.
Logika ovog pristupa slična je Acemogluovoj analizi: sadržaj koji korisnik objavi i matematički sistem koji odlučuje koliko će ljudi taj sadržaj videti posmatraju se kao dve različite stvari.
Kako pravni troškovi menjaju finansijsku sliku oglašivačkih platformi
Pravni problemi velikih platformi više nisu samo dugoročni rizik. Njihov finansijski uticaj već se vidi u poslovnim rezultatima.
Meta je 29. jula 2026. objavila da je u drugom kvartalu ostvarila 59,36 milijardi dolara prihoda od oglašavanja. Istovremeno je prijavila i pravni trošak od 2,4 milijarde dolara.
Taj trošak smanjio je neto prihod kompanije za osam odsto, dok je operativna marža pala na 31 odsto, u poređenju sa dugogodišnjim nivoom koji se kretao između 40 i 48 odsto.
Dodatni pritisak dolazi i iz drugih sudskih postupaka. Sud u Novom Meksiku je 6. avgusta 2026. izrekao nalog za sanaciju štete od 567 miliona dolara zbog uticaja na maloletnike.
Nekoliko nedelja ranije, 8. jula 2026, Boston je tužio Metu, TikTok, Snapchat i YouTube u ime javnih škola. Ovaj slučaj se pridružio objedinjenom saveznom postupku koji sada obuhvata više od 1.500 školskih okruga.
Kada ekonomska analiza i regulatorna akcija idu istim pravcem
Acemogluov stav je posebno zanimljiv jer ne dolazi iz političkog ili aktivističkog okruženja, već iz ekonomske analize.
Njegova argumentacija je jednostavna: algoritamski fidovi imaju razlog da promovišu sadržaj koji generiše više angažmana, jer veći angažman znači više vremena provedenog na platformi i, posledično, veći prihod od oglašavanja.
U tom smislu, problem nije samo u tome šta korisnici govore, već u tome kako platforma bira šta će od tog sadržaja dodatno promovisati.
Istraživanje koje je Video Advertising Bureau objavio u martu 2026, na osnovu ankete sprovedene među 2.319 odraslih Amerikanaca u decembru 2025, pokazalo je da ispitanici televizijskim vestima veruju znatno više nego društvenim mrežama, pretraživačima ili veštačkoj inteligenciji.
Samo pet odsto ispitanika navelo je AI alate kao najpouzdaniji izvor informacija o politici, dok ih je 50 odsto stavilo na poslednje mesto kada je reč o poverenju.
Posebno je zanimljivo istraživanje kompanije Raptive, sprovedeno na uzorku od 3.000 odraslih Amerikanaca. Rezultati su pokazali da sumnja u to da je neki sadržaj napravila veštačka inteligencija može gotovo prepoloviti poverenje čitalaca. Istovremeno, spremnost na kupovinu i plaćanje više za proizvode brendova koji se oglašavaju uz takav sadržaj smanjena je za 14 odsto.
Problem poverenja tako ne pogađa samo korisnike i platforme. Posledice mogu da osete i oglašivači.
Ono što ovaj trenutak čini posebno značajnim nije samo činjenica da jedan nobelovac govori o regulaciji društvenih mreža. Mnogo je važnije to što Acemogluova ekonomska analiza, postupci Evropske komisije i američki sudski procesi sve češće govore o istom delu sistema – algoritmima koji određuju koji sadržaj korisnici vide i koliko će ga videti.
Kada ekonomska teorija, evropska regulativa i američko pravo počnu da se približavaju istom zaključku, pritisak na velike platforme više nije samo pitanje odnosa s javnošću. Sve više postaje pitanje njihovog osnovnog poslovnog modela.
