U Americi je 2025. godina donela važan preokret, više ljudi sada vesti saznaje preko društvenih mreža nego putem televizije ili tradicionalnih portala. I dok se ova promena često tumači kao tehnički napredak, u pozadini se kriju ozbiljna pitanja o kvalitetu informacija koje svakodnevno konzumiramo.
Od televizora do TikToka: gde danas tražimo istinu?
Prema podacima Reuters Institute‑a, više od polovine Amerikanaca, tačnije 54%, informiše se putem društvenih mreža i video platformi. Televizija i informativni portali više nisu primarni izvor, pogotovo ne među mlađima: generacija ispod 35 godina gotovo u potpunosti oslanja se na digitalne izvore, a video sadržaji, naročito sa TikToka i YouTube-a, beleže ogroman rast.
U tom novom pejzažu, influenseri i podkasteri postaju novi urednici vesti. Jedan od najslušanijih je Džo Rogan, čiji sadržaj u jednoj nedelji prati 22% građana SAD. Granica između novinara i zabavljača postaje sve tanja i sve manje vidljiva.
Srbija već uveliko korača tim putem
Kod nas je digitalna transformacija još dublja. Čak 83% građana koristi društvene mreže kao glavni izvor vesti, što nas stavlja na vrh evropske liste. Mlađi korisnici gotovo da i ne konzumiraju klasične medije, dok stariji i dalje ostaju verni televiziji. Najčešće platforme su Viber, YouTube i Facebook, ali i Instagram i Snapchat beleže konstantan rast.
Međutim, digitalno informisanje u Srbiji dolazi sa specifičnim problemima. Poverenje u medije opada iz godine u godinu, a istraživanja pokazuju da je samo petina građana uverena da dobija tačne i proverene informacije. Uz to, količina dezinformacija na internetu u Srbiji je višestruko veća nego u zemljama EU, a veliki broj kanala informisanja nalazi se pod političkim ili ekonomskim pritiscima.
Uloga algoritama i veštačke inteligencije
Dok društvene mreže već utiču na to šta ćemo videti i u kojem redosledu, veštačka inteligencija dodatno menja igru. AI alati već danas personalizuju sadržaj, kreiraju vesti i nude odgovore korisnicima putem chatbotova. Iako tehnologija omogućava efikasniji protok informacija, sve je više onih koji sumnjaju u njen uticaj. Više od polovine Amerikanaca veruje da će AI umanjiti kvalitet informisanja i ugroziti novinarska radna mesta.
U digitalnom haosu najvažnija veština više nije čitanje, već razumevanje!
U društvu u kojem vesti više ne dolaze sa naslovne strane, već iz algoritamski filtriranih feed‑ova, važno je da se zapitamo: da li biramo informacije ili one biraju nas?
Digitalna pismenost postaje ključno oružje u borbi protiv manipulacije i dezinformacija. Potrebni su nam izvori kojima možemo verovati, alati koji nas ne zbunjuju, i korisnici koji ne prihvataju svaku vest zdravo za gotovo.
Umesto preporuke, jedno pitanje:
Kada sledeći put otvorite aplikaciju i pročitate vest, da li znate ko ju je napisao, zašto je baš vama prikazana, i šta možda niste videli umesto nje? Ako ne, vreme je da naučimo da čitamo između redova.
