Apple-ov M1 bio je prekretnica koja je pokazala koliko Arm arhitektura može biti efikasna u laptopima. Od tada, Intel pokušava da sustigne tu prednost. Sada, sa novom generacijom čipova pod nazivom Lunar Lake, Intel je značajno smanjio jaz, ali potpuna ravnoteža sa Arm platformom i dalje nije postignuta.
Testiranje koje otkriva više od brojki
Kako bismo uporedili efikasnost u realnim uslovima, izvršeno je testiranje Apple M4 Pro čipa u MacBook Pro 16 inča i Intel Core Ultra 7 256V modela u HP OmniBook X Flip 16 laptopu. Iako se radi o dva potpuno različita sistema sa različitim operativnim sistemima, hlađenjem i softverskim pristupima, rezultati su pokazali zanimljive trendove.
Važno je naglasiti da ni jedan od ova dva čipa tokom testa nije radio na maksimalnim frekvencijama. M4 Pro je bio u režimu niske potrošnje, dok je Intel-ov čip vrlo brzo počeo da snižava potrošnju usled povećanja temperature.
Efikasnost nije samo u potrošnji energije
Jedna od ključnih razlika između ove dve platforme jeste pristup obradi zadataka. Apple-ov M4 Pro je projektovan tako da brzo izvršava zadatke i odmah se vraća u stanje niske potrošnje, što značajno štedi bateriju. Intel, s druge strane, često mora duže da radi pod većim opterećenjem da bi završio iste zadatke, iako nominalna potrošnja deluje niža.
Na primer, tokom testiranja pri maksimalnom opterećenju, M4 Pro je u proseku trošio oko 38 W, dok je Lunar Lake 256V trošio oko 21 W. Međutim, M4 Pro je zadatke završavao brže, a Intel-ov čip je tokom testa spuštao radni takt na svega 1.5 GHz kako bi izbegao pregrevanje. Apple-ov čip je sve vreme radio na maksimalnoj frekvenciji.
Intel briljira pri mirovanju
Zanimljivo je da Intel-ov čip pokazuje značajno bolju efikasnost kada sistem miruje. U stanju mirovanja, Lunar Lake 256V troši u proseku svega 1.09 W, dok M4 Pro troši oko 4.25 W. Ovo se može objasniti agresivnim režimima štednje energije i tzv. “low power island” arhitekturom kod Intel čipa.
Međutim, treba imati u vidu da su M4-ovi “pikovi” potrošnje u mirovanju vrlo kratkotrajni i zavise od pozadinskih procesa, dok Intel-ova niža potrošnja ne znači automatski veću efikasnost u svakodnevnoj upotrebi.
Lunar Lake je ogroman korak napred
Nova arhitektura Lunar Lake čipova spaja CPU, GPU i NPU u jedinstveni SoC dizajn, baziran na TSMC 3nm i 6nm tehnologijama. Ovaj pristup značajno smanjuje internu potrošnju energije i predstavlja prvi ozbiljan pokušaj Intela da replicira Apple-ov uspeh sa M-serijom.
Ipak, benchmark rezultati i realna upotreba još uvek pokazuju da Arm ima prednost u ukupnoj efikasnosti, naročito kada se uzme u obzir koliko energije je potrebno za izvršenje konkretnog zadatka.
Da li Intel može da dostigne Arm?
Intel je pokazao da x86 arhitektura može biti optimizovana za energetsku efikasnost, ali još uvek nije stigla do nivoa Arm platforme, naročito u laptop okruženju. M4 Pro ne samo da završava zadatke brže, već to čini uz bolju kontrolu potrošnje, stabilniji rad i manju potrebu za trošenjem resursa tokom dužih perioda.
S obzirom na to da Intel planira da sledeća generacija pod nazivom Panther Lake bude još efikasnija i koristi njihovu 18A litografiju, tek ćemo videti da li je moguće zaista stići Apple i Qualcomm u ovom segmentu.
