Odnosi SAD i Kine oko naprednih AI čipova ovog puta dobijaju neočekivan obrt. Američki predsednik Donald Tramp dao je zeleno svetlo Nvidiji da ponovo prodaje snažnije akceleratore kineskim kompanijama, ali samo onima koje su prethodno odobrene i uz obaveznu 25% izvoznu tarifu.
Drugim rečima, nije potpuni povratak starom režimu, već kompromis koji ostavlja veliki prostor za geopolitičke tenzije.
H200 ponovo u igri, ali B200 ostaje zabranjen
Nakon više od godinu dana ograničenja, kineske firme sada mogu da kupe Nvidia H200, drugi najjači čip u Nvidijinoj ponudi.
I dalje ne mogu da dođu do Blackwell B200, čipa koji predstavlja vrhunac Nvidia arhitekture i koji globalno pokreće najmoćnije AI sisteme.
U poređenju sa prethodno dozvoljenim H20 modelom, koji je Nvidia praktično morala da oslabi da bi zadovoljila američke izvozne restrikcije, novi H200 je ogroman skok:
- oko 6 puta brži za određene AI zadatke,
- znatno efikasniji,
- bliži sposobnostima čipova koji se koriste za treniranje velikih modela poput ChatGPT-a.
Ipak, B200 ostaje klasa za sebe i prema izveštajima je do 10 puta brži od H200. To ga čini najvećim predmetom interesovanja kineske AI industrije, pa je samo pitanje vremena pre nego što pokušaji nabavke završe na sivom tržištu. Već sada stižu procene da je više od milijardu dolara vrednih B200 čipova već završilo u Kini putem crnog tržišta.
Hoće li kineske firme uopšte želeti američke čipove?
Iako im je sada zvanično omogućena kupovina H200, velika je dilema koliko će kineske kompanije zaista to uraditi.
Razlog je politički.
Kineska vlada je u više navrata savetovala domaće tehnološke firme da izbegavaju korišćenje američke opreme, naročito kada je reč o veštačkoj inteligenciji i superračunarstvu.
Huawei, koji je sada predvodnik kineskih AI ambicija, tvrdi da može da stigne Nvidia i AMD u roku od tri godine. Da li je to realno, i dalje je predmet ozbiljne debate. Za sada je razlika u performansama jasna i ogromna.
Šta ovo znači za globalno AI tržište?
Ova odluka predstavlja blago popuštanje američke politike, ali uz dovoljno ograničenja da se ne naruši tehnološka prednost SAD.
Kina dobija pristup jačim alatima za razvoj AI sistema, ali ne onima najnaprednijim koji guraju granice velikih modela.
Za Nvidia je ovo svakako finansijski dobitak, jer kinesko tržište i dalje predstavlja ogroman izvor potražnje. Za američku administraciju, ovo je način da zadrži političku kontrolu uz minimalan rizik da kineska AI industrija napravi prebrz skok.
Jedno je sigurno, trka se nastavlja
Iako je situacija sada nešto fleksibilnija, ograničenja ostaju. AI je postao strateški resurs, možda čak važniji od nafte u 20. veku, i svako popuštanje biće pažljivo dozirano.
Kineske firme sada imaju nešto bolji pristup Nvidia tehnologiji, ali ne i slobodan. A kako napredni modeli rastu, razlika između H200 i B200 biće sve veći problem za sve koji pokušavaju da uhvate korak.
