Sukob između tehnoloških giganta i medijskih kuća oko korišćenja autorskog sadržaja za obuku veštačke inteligencije dobio je zvaničnu argumentaciju sa Google strane. U novom strateškom dokumentu o upravljanju veštačkom inteligencijom, Google eksplicitno brani stav da trening AI modela na javno dostupnim podacima sa interneta predstavlja transformativnu upotrebu koja mora ostati zaštićena zakonom.
Ova pozicija dolazi u trenutku kada izdavači i regulatorna tela širom sveta vrše sve veći pritisak, zahtevajući jasniju atribuciju, finansijsku kompenzaciju i uvođenje sistema koji zabranjuje automatsko prikupljanje podataka bez prethodne eksplicitne dozvole.
Ukratko: Pravna bitka za podatke na internetu
- Izvor dokumenta: Prema zvaničnom dokumentu o politici poslovanja pod nazivom „Pragmatičan pristup AI upravljanju u Americi”, objavljenom krajem juna 2026. godine, Google je sistematizovao svoje stavove o autorskim pravima koje analizira novinar Met G. Sadern (Matt G. Southern).
- Analogija sa umetnošću: Tehnološki gigant poredi obuku AI modela sa studentom umetnosti koji dobija inspiraciju šetajući kroz galeriju, zahtevajući da ovaj princip ostane zaštićen i kroz međunarodne zakonske izuzetke.
- Ponuđena rešenja: Kao glavni mehanizam zaštite za veb-sajtove koji ne žele učešće u AI treningu, Google navodi mašinski čitljive kontrole unutar robots.txt datoteka, kao što je protokol Google-Extended.
- Otpor industrije: Udruženja izdavača u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi oštro odbacuju ovaj model, ističući da zakon o autorskim pravima ne sme da funkcioniše po principu naknadnog odjavljivanja.
Pravna odbrana i analogija sa ljudskim učenjem
Google smatra da je proces obuke veštačke inteligencije analogan ljudskom obrazovanju. U dokumentu se naglašava da učenje sistema ne kopira originalni izraz autora, već analizira statističke obrasce i činjenice. Iz tog razloga, kompanija se aktivno zalaže da ovaj princip, poznat kao pravedna upotreba (fair use) u pravnom sistemu SAD, dobije globalno priznanje kroz specifične zakonske izuzetke za “rudarenje” teksta i podataka.
Za vlasnike sajtova koji se protive ovakvoj praksi, kompanija nudi tehnička rešenja. Ukoliko izdavač ne želi da se njegovi tekstovi koriste za razvoj Gemini modela, preporuka je aktivacija Google-Extended protokola. Sa druge strane, ako AI sistem generiše izlazni rezultat koji direktno kopira postojeće autorsko delo, Google rešenje vidi u standardnim procedurama za prijavu i uklanjanje sadržaja (notice-and-takedown), odbacujući uvođenje preventivnih filtera za proveru sličnosti.
Zahtev izdavača za potpunom promenom pravila igre
Googleov stav se našao na meti ozbiljnih pravnih i regulatornih prepreka. Britanska agencija za zaštitu konkurencije (CMA) uvela je nova pravila ponašanja koja zahtevaju od tehnoloških kompanija da izdavačima omoguće potpuno isključivanje iz AI funkcija pretrage, uz obavezno navođenje izvora i jasnu atribuciju kako bi se ojačala pregovaračka pozicija medija.
U Sjedinjenim Američkim Državama, organizacija Digital Content Next uputila je zvanični zahtev za obustavu rada fondaciji Common Crawl, ističući da zakonski okviri ne prepoznaju režim u kojem se podaci uzimaju bez pitanja, a autorima ostavlja teret da traže izuzeće. Izdavači insistiraju na pravilu po kojem sistemi za prikupljanje podataka (scrapers) moraju tražiti izričitu dozvolu i ponuditi finansijsku kompenzaciju pre nego što preuzmu bilo kakav sadržaj sa mreže.
Budućnost odnosa između medija i pretraživača
Objavljivanjem ove političke pozicije Google pokušava da odbrani svoj primarni poslovni model i uspori donošenje strožih zakona koji bi mogli značajno da poskupe razvoj narednih generacija generativnih modela. Insistiranje na modelu naknadnog odjavljivanja (opt-out) svesno prebacuje kompletan operativni i tehnički teret na izdavače, koji sami moraju da prate promene u robotski vođenom saobraćaju i ručno zatvaraju pristup svojim sajtovima.
Pominjanje potencijalnih komercijalnih ugovora i plaćanja za specijalizovane, nejavne podatke predstavlja taktički potez kojim Google pokušava da smiri tenzije i podeli izdavače na one koji mogu da izbore profitabilne ugovore i one koji ostaju bez naknade. Međutim, ovaj dokument ostaje isključivo na nivou deklarativne politike i ne donosi nikakve čvrste proizvodne ili finansijske obaveze. Medijska industrija se opravdano suočava sa rizikom od rasta pretraga bez klikova (zero-click searches), gde AI sistemi korisnicima pružaju gotove odgovore kreirane na bazi tuđeg rada, dok samim sajtovima uskraćuju posetu i prihode od oglašavanja.
S obzirom na to da Google insistira na pravilu da je javni veb slobodan za obuku veštačke inteligencije dok izdavači traže plaćanje pre svakog preuzimanja podataka, smatrate li da će mediji uspeti da izbore univerzalnu finansijsku kompenzaciju ili će AI sistemi trajno preuzeti ulogu primarnih distributera informacija bez klika na izvor?
