Vlasnici antikvarnica i prodavci polovnih knjiga širom Velike Britanije, Irske i Australije suočavaju se sa neobičnim fenomenom: misteriozni kupci već mesecima masovno otkupuju hiljade nasumično odabranih naslova. Pozadina ove neobične potražnje sve jasnije ukazuje na AI kompanije koje, u trci za treniranjem svojih velikih jezičkih modela, pokušavaju da dođu do neizmenjenog ljudskog teksta nastalog pre pojave generativne veštačke inteligencije.
Ovaj trend je izazvao ozbiljne potrese na tržištu rabljenih knjiga, dok se u pozadini odvija tajna operacija prikupljanja analogne literature koja završava na mašinskom skeniranju i reciklaži.
Ukratko: Lov na analogni tekst za obuku modela
- Izvor informacija: Prema izveštajima koje prenosi portal The Guardian u avgustu 2026. godine, antikvarnice iz Velike Britanije, Irske i Australije beleže masovne, nasumične narudžbe.
- Sumnjivi kupci: Narudžbe stižu preko platformi poput Biblio i AbeBooks, a pošiljke se masovno šalju na istu adresu, teretna skladišta u blizini aerodroma Hitrou u Londonu.
- Povod za kupovinu: AI industrija potražuje knjige objavljene pre 2022. godine kako bi došla do izvornog ljudskog teksta koji nije „zagađen“ sadržajem koji su generisali četbotovi.
- Sudbina knjiga: Prema navodima istraživačkih medija, kupljenim knjigama se seče hrbat radi brzog skeniranja sadržaja, nakon čega materijal završava na reciklaži.
Nasumične narudžbe koje zbunjuju prodavce
Prodavci polovnih knjiga ističu da se aktuelni talas narudžbi potpuno razlikuje od uobičajene trgovine. Umesto standardne potražnje po tematskim celinama poput istorije, sporta ili beletristike, zagonetni kupci naručuju potpuno nespojive naslove.
Džim Shonesi (Jim Shaughnessy), vlasnik knjižare MW Books iz Irske, potvrdio je da od maja dobija velike, sporadične narudžbe koje izgledaju kao da ih generiše algoritam. Primeri pošiljki obuhvataju od estonskog prevoda romana Džona le Karea i specifičnih izdanja engleskih klasika, do stručnih priručnika o poljoprivrednim alatima u Africi iz 18. veka ili biografija auto-trkača.
Pored toga, pojedini prodavci su od početka godine prodali i do 6.000 knjiga istim profilima kupaca. Kupci plaćaju punu cenu bez traženja popusta na količinu, a sve pošiljke sa različitih platformi na kraju vode ka istom poštanskom broju – teretnom kompleksu u blizini londonskog aerodroma Hitrou.
Baza podataka bez sintetičkog zagađenja
Glavni motiv iza ove trke za fizičkim knjigama jeste problem koji potresa razvoj veštačke inteligencije: generativni AI modeli počeli su da uče na sopstvenom sadržaju sa interneta, što dovodi do takozvanog „kolapsa modela“ i pada kvaliteta izlaznih podataka. Odakle sme da se uči i pod kojim uslovima, tema je i teksta o tome kako Google brani trening na javnom vebu.
Platforma za baze podataka o knjigama ISBNdb nedavno je poručila prodavcima da se „najbolji podaci za treniranje veštačke inteligencije na svetu nalaze na policama“. Knjige objavljene pre 2022. godine predstavljaju idealan materijal jer garantuju da tekst nije zagađen sadržajem koji su kreirali algoritmi poput ChatGPT-ja ili Claude-a. Mnogi od ovih starijih ili ređih naslova nikada nisu digitalizovani i ne postoje na internetu, što ih čini dragocenim izvorom svežih lingvističkih podataka.
Rani primeri potvrdili su da je AI kompanija Anthropic već potrošila desetine miliona dolara na masovnu kupovinu štampanih knjiga. Iako iz ove kompanije tvrde da ne uništavaju retke ili antikvarne naslove, proces skeniranja u industriji najčešće podrazumeva fizičko sečenje poveza kako bi se stranice brzo provukle kroz skenere visoke brzine, nakon čega štampani papir odlazi na reciklažu.
Paradoks digitalne ere i uništavanje analognog znanja
Ovaj trend otkriva duboki paradoks moderne tehnološke industrije. Nastojanje da se stvore sve pametniji softverski modeli primorava najnaprednije IT kompanije da se vrate fizičkom papiru i analognoj literaturi kako bi sačuvali kvalitet svojih algoritama. Da su prava na sadržaj postala pregovaračko pitanje, pokazuje i sporazum ByteDance i MPA o autorskim pravima.
Gomilanje i fizičko uništavanje knjiga radi brzog preuzimanja podataka pokazuje do koje mere je internet postao preplavljen sintetičkim, AI-generisanim tekstom. Za AI gigante, trošak od nekoliko hiljada funti po knjižari predstavlja beznačajnu stavku u poređenju sa stotinama miliona dolara koje ulažu u infrastrukturu. Međutim, nuspojava ove borbe za čiste podatke jeste trajno uništavanje fizičkih primeraka knjiga, od kojih bi mnoge, umesto u reciklaži, morale ostati sačuvane na policama antikvarnica i biblioteka. Da granice u razvoju ipak postoje, videli smo kada je OpenAI zaustavio trening modela zbog zabrinutosti.
